Kada pravite prvi sajt, najčešće se pominju domen, hosting, DNS, SSL, cPanel i baza podataka. Sve to zvuči komplikovano dok ne zamislite jednostavan primer: domen je adresa, hosting je prostor gde se sajt nalazi, a DNS je mapa koja povezuje adresu sa serverom. U nastavku su najvažniji pojmovi objašnjeni kroz praktične primere.
Domen je naziv koji ljudi kucaju u pregledač da bi došli do vašeg sajta, na primer moj-sajt.rs. Domen ne sadrži vaš sajt u sebi, već je samo adresa.
Ako kupite domen moj-sajt.rs, to je kao da ste kupili naziv ulice i broj. Da bi na toj adresi postojala kuća, potreban vam je hosting.
Hosting je usluga koja obezbeđuje prostor na serveru gde se čuvaju fajlovi sajta, slike i baza podataka. Server je računar koji radi 24 sata i povezan je na internet, pa posetioci mogu uvek da otvore vaš sajt.
Domen je adresa, hosting je kuća. Bez hostinga nema gde da bude sajt. Bez domena posetioci i dalje mogu doći do sajta preko IP adrese, ali je to nepraktično.
Domen i hosting su dve odvojene stvari. Domen kupujete da imate adresu, hosting kupujete da imate prostor za sajt. Možete ih kupiti kod istog provajdera ili odvojeno.
DNS je sistem koji prevodi domen u IP adresu servera. IP adresa je brojčana adresa servera, na primer 185.123.45.67. Kada neko otvori domen u pregledaču, DNS usmeri posetioca na server gde se vaš sajt nalazi.
Najčešći zapisi su:
Želite da moj-sajt.rs otvara sajt na serveru 185.123.45.67. U DNS zoni domena dodajete A zapis koji povezuje domen i IP adresu.
Nameserveri su DNS serveri koji čuvaju DNS zonu vašeg domena. Menjate nameservere kada želite da DNS zonom upravlja drugi provajder. To je čest slučaj kada domen kupite kod jednog provajdera, a hosting koristite kod drugog.
Hosting provajder vam pošalje nameservere, na primer ns1.hosting.tld i ns2.hosting.tld. U panelu domena zamenite postojeće nameservere novim. Nakon toga se čeka DNS propagacija.
DNS propagacija je period dok se DNS promene ne prošire kroz internet. Nekad se promena vidi brzo, a nekad je potrebno više vremena.
SSL sertifikat omogućava šifrovanu komunikaciju između posetioca i sajta. Kada je SSL aktivan, adresa sajta počinje sa https i pregledač prikazuje ikonicu katanca.
Ako na sajtu postoji forma za kontakt, login ili online prodavnica, SSL je obavezan. Bez SSL posetioci mogu videti upozorenje da sajt nije siguran.
cPanel je kontrolna tabla gde upravljate hosting nalogom. U cPanelu najčešće radite:
Baza podataka čuva dinamičke podatke sajta. WordPress u bazi čuva članke, stranice, korisnike i podešavanja. Najčešće se koristi MySQL baza.
Ako obrišete sliku iz wp-content foldera, to je fajl. Ako promenite naslov članka u WordPress adminu, to se upisuje u bazu. Zato se backup uvek radi kao backup fajlova i backup baze.
Bandwidth je količina podataka koju server pošalje posetiocima tokom meseca. Svaki put kada neko otvori stranicu, server šalje HTML, CSS, slike i druge fajlove.
Ako jedna stranica sa slikama ukupno ima 3 MB, a poseti je 1000 ljudi, to je oko 3000 MB prometa. Više slika i više poseta znači veći mesečni protok.
Uptime je procenat vremena kada je server dostupan i sajt radi bez prekida. Što je uptime viši, to je hosting stabilniji.
Ako sajt povremeno ne može da se otvori, moguće je da server ima prekide. Stabilan hosting teži visokom uptime procentu.
Da. Domen i hosting mogu se kupiti odvojeno. U tom slučaju domen povezujete sa hostingom preko nameservera ili DNS zapisa.
Za mali WordPress sajt najčešće je dovoljan shared hosting. Ako očekujete veliku posetu ili imate više sajtova, razmislite o jačem paketu ili VPS rešenju.
Da. Nadogradnja je uobičajena kada sajt raste. Najčešće se prelazi na jači paket zbog većeg broja poseta, većeg prostora, više resursa ili većeg broja domena.
CPU i RAM limiti određuju koliko snage servera vaš sajt može koristiti. Ako sajt ima veliku posetu ili previše teških pluginova, može doći do usporenja ili grešaka.
Ako admin panel postane spor, ili se pojavi greška 500, uzrok može biti preopterećenje resursa. Rešenje je optimizacija sajta, smanjenje broja pluginova, ili bolji cache.
SSL sertifikat se preporučuje za svaki sajt, a praktično je standard. Povećava bezbednost, poverenje posetilaca i često pomaže u pretraživačima.
.htaccess je konfiguracioni fajl koji utiče na ponašanje sajta na Apache serveru. Najčešće se koristi za preusmeravanja, zaštitu foldera i bezbednosna pravila.
Ako želite da stari URL preusmerite na novi, u .htaccess se može dodati pravilo preusmeravanja. Primer pravila:
Nepravilne izmene u .htaccess fajlu mogu izazvati grešku 500, zato se preporučuje da pre izmene napravite kopiju fajla.
FTP je način prenosa fajlova između računara i servera. Najčešće se koristi za upload fajlova sajta. SFTP je sigurnija varijanta koja koristi šifrovanu vezu.
Kada želite da ubacite fajlove sajta na hosting, otvorite FTP program, unesete host, korisničko ime i lozinku, zatim prevučete fajlove u public_html folder. Ako postoji SFTP opcija, preporučuje se da koristite SFTP umesto FTP.
Cron job je automatski zadatak koji se pokreće u određeno vreme. Koristi se kada želite da se nešto izvršava bez ručnog pokretanja.
Primer je automatsko pokretanje skripte jednom dnevno, ili automatsko slanje izveštaja. U cPanelu se cron job podešava u sekciji Cron Jobs izborom vremena i komande.
HTTP greške su kodovi koje server vraća kada nešto nije u redu. Najčešće greške su:
Ako na WordPress sajtu dobijate 404 na stranicama, često pomaže da uđete u Permalinks i kliknete Save. Time se regenerišu pravila za linkove.
Cache je privremeno čuvanje već generisanih stranica ili delova stranice kako bi se sajt brže učitavao. Kada je cache uključen, server ima manje posla, a posetioci dobijaju brži odgovor.
Bez cache, WordPress za svaku posetu učitava pluginove i bazu podataka. Sa cache, posetilac često dobije već pripremljenu stranicu, što ubrzava učitavanje. Ako napravite izmenu na sajtu, nekad je potrebno obrisati cache da bi promena bila vidljiva.
